Nedovoljno Jugosloveni: položaj Jevreja rezidenata u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata
Ključne reči:
Jugoslavija, Jevreji, izbeglice, bezdržavnost, jugoslovenstvo, birokratski nacionalizamApstrakt
Rad se bavi položajem Jevreja bez državljanstva u Kraljevini Jugoslaviji od njenog nastanka do Drugog svetskog rata. Analiziraju se evropski kontekst međuratne bezdržavnosti, jugoslovensko zakonodavstvo i birokratske prakse, uz poseban osvrt na kontradikciju između deklarativnog univerzalizma jugoslovenskog projekta i njegove praktične ekskluzivnosti. Fokus je na Zakonu o državljanstvu iz 1928, sistemu boravišnih dozvola i meri „prisilnog smeštaja“.
Studije slučaja Andrije Romana i Samuela Rajsa pokazuju kako su pojedinci i porodice, i pored dugogodišnjeg života, obrazovanja i profesionalne integracije u Jugoslaviji, ostali bez pravne zaštite. Njihova sudbina ukazuje na granice jugoslovenskog univerzalizma, kao i na spregu birokratskog nacionalizma i antisemitizma.
U poređenju sa evropskim državama poput Poljske i Rumunije, Jugoslavija je delila slične restriktivne prakse, ali se isticala kontrastom između nadnacionalne ideologije i selektivne birokratske primene. Analiza pokazuje da su Jevreji bez državljanstva paradigmatičan primer isključenih grupa u međuratnoj Jugoslaviji, osvetljavajući šire mehanizme isključivanja manjina u Evropi uoči Holokausta.
