Ludus i logotezis Eliezera Pape

Apstrakt

Prve decenije 21. veka obuhvatile su nekoliko knjiga Eliezera Pape u korpusu srpske književnosti. Svojim sadržajem i formom, ove knjige predstavljaju značajnu novinu, jer otvaraju novo poglavlje u književnosti koju Jevreji pišu na srpskom jeziku.

Pisac je svojim knjigama kratkih priča i drugim žanrovskim varijacijama pred čitaoce postavio nekoliko hermeneutičkih zadataka, od kojih je najvažniji status označitelja.

U radu smo se fokusirali na ono što su ruski formalisti nazivali pesničkim jezikom. Postupak uporediv sa „efektom očuđenja“, metrička igra stihom i brojni drugi postupci koji se mogu primetiti u Papinoj književnosti, zahtevaju pažljivo balansiranje između ludusa i logoteze (u smislu koji Rolan Bart daje tim terminima) koje ta književnost generiše.