О емоцији, писању молби властима и Холокаусту. Живот и смрт јеврејске породице у Загребу током Другог светског рата

Апстракт

Овај рад реконструише судбину породице Шленгер, имућне јеврејске породице из Загреба, како би се испитала улога емоција и субјективности у историографији Холокауста. Њихова прича смештена је у шири контекст антисемитског прогона у Независној Држави Хрватској, где су правна дискриминација, економска експропријација и произвољна хапшења нагло изменили свакодневицу Јевреја након 1941. године. Посебна пажња посвећена је хапшењу 165 јеврејских младића, међу којима су били и браћа Шленгер, као и њиховој депортацији у логор Јадовно, где је већина страдала.

Средиште рада чини пажљива анализа молби које су јеврејске породице упућивале усташким властима. Ови документи откривају не само стратегије којима су породице настојале да издејствују ослобађање својих ближњих – наглашавајући лојалност, корисност и хрватски идентитет – већ и снажну емоционалну компоненту тих обраћања. Све очајније молбе Левина и Марије Шленгер показују психолошки терет неизвесности, страха и губитка, као и постепено гашење наде.

Полемишући са историографским расправама о објективности и афекту, рад указује да овакве молбе пружају драгоцен увид у унутрашњи живот жртава Холокауста. Уместо да се посматрају искључиво као административни извори, предлаже се њихово читање као израза трауме, субјективности и проживљеног искуства. На тај начин, рад доводи у питање конвенционалне приступе који фаворизују дистанцирану анализу и залаже се за емпатичнији приступ, враћајући жртве у средиште сопствених историјских наратива.